• Sublimirano platno
• Žakar etiketa
• 100% pamuk, 180g
U ono vreme kada Gospod naš propovedaše Jevanđelje i isceljivaše svaku bolest i svaki nedug na ljudima, beše u gradu Edesi, na obali Eufrata reke, knez neki Avgar, sav prokažen gubom. On ču za Hrista, Iscelitelja od svake muke i bolesti, pa posla nekog živopisca Ananiju u Palestinu s pismom Hristu, u kome Avgar moljaše Gospoda da dođe u Edesu i da ga isceli od gube. U slučaju da Gospod ne mogadne doći, naredi knez Ananiji da živopiše lik Njegov i donese, verujući da će mu taj lik povratiti zdravlje. Gospod odgovori, da ne može doći, jer se približavaše vreme Njegovog stradanja – uze ubrus, ubrisa Svoje lice, i na ubrusu upisa se savršeno prečisti lik Njegov. Taj ubrus predade Gospod Ananiji s porukom, da će se knez od njega isceliti, ali ne sasvim, zbog čega će On njemu docnije poslati poslanika, koji će zbrisati i ostatak bolesti njegove. Primivši ubrus, knez Avgar ga celiva, i guba spade sa svega njegova tela, no ostade malo od nje na licu njegovom. Docnije apostol Tadej propovedajući Jevanđelje dođe Avgaru, isceli ga potajno i krsti ga. Tada knez polupa idole, koji stajahu pred kapijom grada, i nad kapijom stavi onaj ubrus s likom Hristovim, nalepljen na drvo, uokviren u zlatan ram i okićen biserom. Još napisa knez ispod ikone na kapiji: „Hriste Bože, niko se neće postideti, ko se u Tebe nada”. Docnije, jedan od praunuka Avgarovih obnovi idolopoklonstvo. I episkop toga grada dođe noću i zazida onu ikonu nad kapijom. Vekovi su od tada prošli. U vreme cara Justinijana napade persijski car Hozroj na Edesu, i grad beše u velikoj teskobi. Desi se tada da episkop edeski Evlavije imade viđenje Presvete Bogorodice, koja mu objavi tajnu o zazidanoj i zaboravljenoj ikoni. Ikona bi pronađena, i silom njenom vojska persijska pobeđena.